РЕЧ ЦАРА СТЕФАНА ДУШАНА УЗ ЊEГОВ ЗАКОНИК – Тако и ja, унук и син њихов, и изданак доброга корена њихова, светих богаисповедајућих родитеља и прародитеља.
мојих, названи роб Христу Стефан, y Христу Богу благоверни цар свима Србима и Грцима, и Странама бугарским, и целоме Западу, Поморју, Фругији и Арбанасима, милошћу и помоћу божијом самодржавни цар, и, ево, рећи ћу сву истиниту садржину живота мога, каква je од младости моје.
Док нисам држао све ово раније y мојој власти, него док сам пребивао у љубави великој родитеља мога, богомпросвећенога краља Уроша Трећега, самодршца све Земље српске и Поморске.
И док сам тако господствовао с родитељем мојим, y земљи отачаства нашега, живећи тихо, побожно и мирно, и док ce нико од околних господујућих владара није дрзнуо на нас, него смо ce побожно и радосно веселили ο свему Бога славећи.
И позавидевши злопакосни ђаво нашему доброму животу, и злобом подиже на нас седам владара: У години 6838, месеца јунија, 19 дан, a το, и цара грчкога, [и] Михаила, и брата његова Белаура, и Александра, цара Бугарима, и Басарабу Иванка, таста Александра цара, суседно живућих црних Татара, и Господство Јашко, и друге с њим господе.
Када сви ови кренуше на нас, хотећи нас, по својој неразумности као нешто слатко, прождрети и земљу отачаства нашега разделити себи и y ропство њима предати.
Но не хтеде милосрђе божије намере њихове тако остварити. И кад су сви ти стигли y земљу нашу, место названо Велбужд, њих око осам-десет хиљада, и када су многа зла створили тој крајини, и кад смо ми чули, да су упали y земљу нашу с много беса.
И ми сабравши војнике отачаства нашега, које сам ja припремио за борбу, око петнаест хиљада, и од свег срца подигосмо на небо руке наше ка свемогућему Богу.
И када стигосмо, помоћу Христовом и молитвама Светих отаца наших, месеца јулија, 27 дан, y суботу, y 6 час.
И тако навалисмо на њих и милошћу божијом победисмо их све победом великом, на дивљење свима околним владарима и господи.
И Михаилу, цару бугарскому, мачем главу његову откинух; њему je и досад гроб његов y земљи нашој.
И многа имања господара тих узех. Земљу нашу испунисмо, као што ce Израелићанима дало све имање египатско, и разбивши сву војску Фараонову и кола њихова и коње, тако и нама, помоћу божијом извојевавшим победу велику над њима. И када смо ce с радошћу вратили y земљу нашу, ο свему Бога славећи и благодарно живећи.
Но, ох, зло и неисправљено оружје ђаволско не допусти доброга и тихога живота нашега.
Heгo посејав, као од почетка злоначелник и пакосник добру, ђаво, пође и развеја лукаве речи своје ђаволске посред људи отачаства нашега.
Брижнога начинише због мене родитеља мога, и тако га раздражише на мене, као да уопште не буде имена мога, ни живота, као што je давно бедни ђаво разбеснео браћу, синове Јаковљеве, на Прекраснога Јосифа, брата њихова, хотећи га продати y туђе земље, да не буде наследник земље оца свога.
Но Јакова1 не остави доброта божија, нити га умртви, као што они мишљаху.
Тако и ο мени, робу своме, Његова неизрецива мудрост помилова ме од толиких пакости, него ме чак оснажи и моћна ме начини.
И постави ме за господина и владара свој земљи отачаства мога и владах година шеснаест, и потом већом чашћу од Вишњега Свевладара десницом ојачан бих.
Као што je и Прекраснога Јосифа мудрошћу оснажио и створио га владарем многим народима и целој власти Фараоновој и свему Египту, таквим истим начином, по својој милости, и мене премести од краљевства на православно царство.
И све ми даде y руке као и Великоме Константину цару, земље и све стране и поморја и велике градове царства грчкога, као што и раније рекосмо.
И Богом дарованим венцем царским венчан бих на царство y години 6854, месеца априла, 14 дан, на велики и пресветли и радостни празник Васкрсења Христова, благословом и руком преосвећенога патријарха Јоаникија, и свима архијерејима сабора српскога. Исто тако благословом и руком преосвећенога патријарха бугарскога господина Симеона и свих архијереја сабора бугарскога.
И молитвама и благословом свечаснога збора Свете Горе Атона, протом и свима игуманима и свима старцима сабора светогорскога.
Па и од архијереја престола грчкога и свега сабора, који одлучише да ja царствујем.
Све ce το догодило не пo мојој жељи, ни неком силом, него по благослову божијем и других поставише ме царем за сваку православну веру, да славим јединосушну Тројицу y векове. Амин.
Зато и ja, најоданији роб Господа мога Христа, Богом венчани и благоверни цар Стефан, царски скиптар с вером држећи y рукама, и с најљубљенијим сином царства ми, краљем Урошем, и Богом дарованом царицом госпођом Јеленом, пожелех некоје врлине и најистинитије и православне вере законе поставити, како их треба држати и бранити по светој и свесаборној и апостолској цркви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, по земљама и градовима, да ce не би умножила y области царства нашега нека злоба, зло домишљање и лукава мржња, него да сви поживимо y пуној тишини и мирноме животу и y животу православне вере са свима људима царства нашега, малима и великима, и да постигнемо царство небеско y ономе будућем веку. Амин.
